Neprikosnoveni kralj romske muzike, Nišlija kome se čitav svet divio, Šaban Bajramović, u intimnoj ispovesti pre četiri godine otkrio nam je da mu je starost donela bolest, ali i mudrost da spozna sopstvene mane i slabosti i shvati koliko se u životu ogrešio.
Životna priča Šabana Bajramovića u sebi sadrži sve elemente legendi koje su Romkinje nekada pripovedale prekraćujući duge zimske noći. U njoj ima i vatre, i brzih konja, i prelepih žena dugih vranih kosa, i beskrajne skitnje, i strasti jačih od razuma, i mnogo muzike, one ciganske, što ide pravo iz srca. Kao i svaka bajka, i ova ima srećan kraj: sin siromašnog čistača cipela postao je kralj, ne bogat, doduše, ali cenjen i voljen, sa mnogo više odanih podanika nego što ih suvereni država imaju. Iz udžerice u centru Niša, Šaban je krenuo na putešestvije koje će mu doneti slavu, priliku da zaradi i izgubi jedno malo bogatstvo i spozna prolaznost života.
Šaban je obišao svet i pevao mnogim nacijama. U romskoj prapostojbini Indiji nastupao je dva puta, za Nehrua i za Indiru Gandi. Latinoamerikanci su ga dočekivali kao svoga, a u Sjedinjenim državama, gde je bio šest puta, držao je i po tri koncerta dnevno.
Zahvaljujući pevačkoj reputaciji, Šabana su svuda dočekivali sa poštovanjem, a on se najviše radovao pozivima da peva na romskim svadbama, naročito na onim u okolini Požarevca, koje traju po tri dana. Često je pevao u Rumuniji i Bugarskoj, gde su ljudi veliki kavaljeri. Izbegavao je jedino svoj rodni kraj, gde mu nikada nije pošlo za rukom postane prvi.
Za razliku od većine ljudi koji su se izdigli iz siromaštva, Šaban nikada nije preterano cenio novac. Nemilice ga je trošio na provod. Alkohol je postao njegova svakodnevica, a otkrio je i čari kocke. Priča se da je na barbutu izgubio malo bogatstvo, a on nije siguran o kolikoj se sumi radi. Dva-tri stana je mogao da kupi, kaže. Sa porodicom je provodio malo vremena, ali mu njegova supruga nije ništa zamerala.
Životna priča Šabana Bajramovića u sebi sadrži sve elemente legendi koje su Romkinje nekada pripovedale prekraćujući duge zimske noći. U njoj ima i vatre, i brzih konja, i prelepih žena dugih vranih kosa, i beskrajne skitnje, i strasti jačih od razuma, i mnogo muzike, one ciganske, što ide pravo iz srca. Kao i svaka bajka, i ova ima srećan kraj: sin siromašnog čistača cipela postao je kralj, ne bogat, doduše, ali cenjen i voljen, sa mnogo više odanih podanika nego što ih suvereni država imaju. Iz udžerice u centru Niša, Šaban je krenuo na putešestvije koje će mu doneti slavu, priliku da zaradi i izgubi jedno malo bogatstvo i spozna prolaznost života.
Šaban je obišao svet i pevao mnogim nacijama. U romskoj prapostojbini Indiji nastupao je dva puta, za Nehrua i za Indiru Gandi. Latinoamerikanci su ga dočekivali kao svoga, a u Sjedinjenim državama, gde je bio šest puta, držao je i po tri koncerta dnevno.
Zahvaljujući pevačkoj reputaciji, Šabana su svuda dočekivali sa poštovanjem, a on se najviše radovao pozivima da peva na romskim svadbama, naročito na onim u okolini Požarevca, koje traju po tri dana. Često je pevao u Rumuniji i Bugarskoj, gde su ljudi veliki kavaljeri. Izbegavao je jedino svoj rodni kraj, gde mu nikada nije pošlo za rukom postane prvi.
Za razliku od većine ljudi koji su se izdigli iz siromaštva, Šaban nikada nije preterano cenio novac. Nemilice ga je trošio na provod. Alkohol je postao njegova svakodnevica, a otkrio je i čari kocke. Priča se da je na barbutu izgubio malo bogatstvo, a on nije siguran o kolikoj se sumi radi. Dva-tri stana je mogao da kupi, kaže. Sa porodicom je provodio malo vremena, ali mu njegova supruga nije ništa zamerala.
Нема коментара:
Постави коментар